Дневна доза 1118 25. фебруар 2014.
Права искреност лажног говора
Рамбо Амадеус је деведесетих година рекао подижући Милошевићеву слику – погледајте овога човека, он искрено лаже. Та искрена лаж је нешто што је политички феномен који се јавио у Србији последње деценије 20. века, а ту искрену лаж упражњава и Александар Вучић.
, историчар и супруга покојног Славка Ћурувије, „Блиц“
Свој на минималцу
Оног тренутка када се нисам одазвао позивима и понудама да пљунем на себе и напустим Српску радикалну странку, ја сам потписао и свој уговор са Бироом за незапослене на коме сам био од 2012. до пре пар месеци. Сада сам, хвала Богу, на минималцу, као и пола Србије.
, потпредседник СРС-а, „Данас“
Легализација супстанце
Свака супстанца може бити и лек и отров. Ту се, дакле, не ради о легализацији дроге, већ да стручњаци ваљаним методама процене да ли марихуана у неким околностима, код неких особа може имати својство лека. Никако за особе код којих ће се развијати зависност.
, потпредседник СПС и министар здравља у техничком мандату, о могућој легализацији марихуане, „Танјуг“
Ја спадам у ред оних људи који имају храбрости да признају да су у неком тренутку свог политичког деловања грешили. Ја сам за Александра Вучића 2009. или 2010. године рекао да је курир између Јоце Амстердама и Цанета Жапца. И направио сам катастрофалну политичку грешку зато што сам говорио ствари за које сам знао да нису истините, али сам просто мислио да је моја морална обавеза да то кажем због човека који се у том тренутку налазио у Хашком трибуналу. Из ове перспективе ја сам, да извину ваши гледаоци, испао магарац, испао сам највећа политичка будала. Да ми је ова памет, то никад не бих урадио. 