У једном од последњих интервјуа који је 1978. године дао једном америчком новинару, Тито је, према наводима свога биографа, словеначког историчара Јоже Пирјевца, на питање – шта му је било најтеже, одговорио: „Да убедим Србе у потребу аутономних покрајина“. А на питање зашто није предложио да Косово постане република – „Срби би ме убили“.
Латинка Перовић,
историчар и секретар СК Србије (1969-1972), о зборнику „Антифашизам АВНОЈ Аутономија“, „autonomija.info“
Страх од ситуације да се Србија нађе сама на једној страни а све остале републике и обе покрајине на другој – постојао је и драматичне 1971. године, у време доношења уставних амандмана који су били основа за Устав 1974. Њих је, заборавља се, омогућила либерална оријентација тадашњег партијског руководства у Србији, које је у аутономијама видело корист за развој, демократију и стабилност саме Србије.
Латинка Перовић,
историчар и секретар СК Србије (1969-1972), о зборнику „Антифашизам АВНОЈ Аутономија“, „autonomija.info“
Имао сам прилике четири године да студирам њено понашање. Могу рећи да се она ретко смеје, а данас је била насмешена што је одраз доброг расположења и задовољства током разговора. Не припадам клубу обожавалаца Александра Вучића, али мислим да је ово његов лични успех, али и успех господина Дачића који је продором у преговорима са Приштином одстранио најгоре сумње Немачке према нама.
Иво Висковић,
професор ФПН и бивши амбасадор у Немачкој, о сусрету Меркел-Вучић у Берлину, ТВ Б92
Оно због чега људи у Србији треба да буду поносни је што су људи с оне стране према Рајхстагу слушали нашу химну и гледали нашу заставу како се вијори, поред немачке и европске.
Александар Вучић,
премијер Србије, у посети Берлину мешајући Бундестаг са Рајхстагом (1871-1933), РТС
Добро је што сте ту. [...] Немачка има конкретна очекивања од Србије у приступним преговорима с ЕУ која се тичу правне државе, питања Косова и привредног усаглашавања.
Ангела Меркел,
канцелар Немачке, приликом посете премијера Вучића Берлину, Б92