Украјинска страна стално инсистира – пустите наше војнике близу границе. Могу да замислим шта би се десило. Поновила би се Сребреница. 
Не могу да живим у држави која има вођу и где се на партијским конгресима аплаудира као у Северној Кореји. Зар не примећујете да је у том политичком чињењу (премијера Вучића) много ствари: аплауза, неконтролисаног говора из првог лица, чињеница да је склон да понизи властите министре на конференцијама за штампу и властити посланички клуб, наредивши им да гласају супротно од убеђења, чињенице да је саветник био Тони Блер...
