Тко у директном преносу на националним, тениским фреквенцијама није гледао РТС, Б92, Пинк, Прву или већ неку од телевизија у власништву родољубиве хистерије спрам дочека Новака Ђоковића пред 100.000 душа с нагласком на дечурлију – тај је свашта пропустио. Могао је да умре од смртоносног музичког коктела по принципу: четврт Гарде, четврт Тап 011, четврт Мирослав Илић, четврт урађени Владо Георгијев; могао је да види Србију у свом рудиментарном облику; могао је да онанише пред призорима помахниталих водитељки и репортерки које су влажиле екран сексуалним секретом (Нина & Жана, Б92); могао је да види како црквени великодостојници стрпљиво чекају у реду да благосиљају Новака/Србина/Православца; могао је да види како се на бини окупила читава Српска Породица и како изгледа Ђоковићева верзија Великог Брата; могао је да закључи да је свака Гранд Парада софистицирани, интелектуални ТВ show у поређењу са овим националним свршавањем; finally, могао је да види како на бини сви присутни играју колце, ћирилица, вамос-тамос, ово је Србија, бре!