Уважени др, доцент по трећи пут, Бакић је изјавио за председника Вучића, цитирам, 17. јануара 2014. године: „Вучић је измећар Ангеле Меркел“. Је ли то подржавате? То је исто као да ја сада кажем – доцент др Јово Бакић је најобичнији го*нар Била Клинтона, Драгана Ђиласа и Вука Јеремића. Шта би било да сам ја то рекао, а нисам рекао?
Марко Атлагић,
народни посланик СНС-а и професор приштинског Филозофског факултета са седиштем у Косовској Митровици, „Отворени парламент“/„Истиномер“
Ово је време доста лоше за младе писце, млади нису спонзорисани и не знам како се неко усуђује да крене да пише, кад смо ми почињали било је другачије. Ја немам илузије о комунистичком режиму, али у оно се време водило рачуна. Тада се знало да на пример један штампарски табак плаћен је као плата професора. Та власт, о којој ја имам лоше мишљење, ипак је имала одговорност јер диктатори су одговорни, знате – да се има вода и струја и да есејистика функционише...
Милован Данојлић,
књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Данас, ја се не жалим на свој положај, ја сам привилегован, имам неколико пензија, али ја не говорим о себи, ја говорим о младима. Ја сам могао себи да дозволим да Шекспира преводим и да то поклоним, али како неко ко сад завршава студије може да ради бесплатно? Све се држи на ентузијазму, ентузијазам је лепа ствар. Али, ако је нешто бесплатно, онда опада и критеријум, јер тада је добро све што је џаба.
Милован Данојлић,
књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Да, ја сам био кандидат у Малом Мокром Лугу за посланика, Ђинђић ме предложио, знао сам ја да нема од тога много, али хајде да издржим то место па сам пристао. И наравно да нисам био изабран, као ни Пекић у Раковици. Што је и праведно – није за нас ни било! Али имао сам касније један занимљивији сусрет са Ђинђићем, који ми је био драг. Он је био циник. Ја му кажем тад, а стојимо пред кафаном, шта треба да се ради, а он мени каже: Ја се све слажем, али ја кад бих тако говорио имао бих присталица колико и Весна Пешић, према томе – то не долази у обзир!
Милован Данојлић,
књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Врхунац енглеског сонета пада у 1594. годину, тих година је и Шекспир писао своје сонете. А те 1594. године је главни културни догађај у Србији било спаљивање мошти Светог Саве. Упозорио сам на тај јаз који нас дели од велике светске културе, то понекад заборављамо, а за тај јаз је донекле крив и онај с друге стране што га је одржавао, али то оправдава многе наше невоље што нас прате до данас.
Милован Данојлић,
књижевник, о свом селу Ивановцима код Љига, „Око магазин“ РТС-а
Сељаци млади се не жене, седе пред продавницом и пију пиво, а девојке беже у град и не удају се. Домаћинства чувају стари. [...] То јесте глобални ток, село и сељаци и рурална цивилизација умиру у Европи. Ја плаћам данак својим осећањима и успоменама, па зато овамо долазим. Моја деца су долазила овамо, али тешко да би се ту населила трајно. Али то је тема више за књижевност него за телевизијску емисију.
Милован Данојлић,
књижевник, о свом селу Ивановцима код Љига, „Око магазин“ РТС-а
Свет не живи истинитим животом, он пројектује себе према моделима што би желео да чује. Онда отуда упливи енглеског језика. Кад идете Кнез Михаиловом, то личи на бивше колоније трећег света, то тако изгледа у Перуу, у Колумбији... Ово је сад срамота погледати, тај прогон језика и ћирилице и то усаглашавање са моделима који нас не прихватају и за које не постојимо. То је непоштовање себе, то је самопокоравање које нам нико не тражи, то је провинцијална игра без плана. [...] Код Каленић пијаце сам видео 'Second Hand'. Па како сиротиња да се снађе да је то половна роба, јер они ту купују...
Милован Данојлић,
књижевник, „Око магазин“ РТС-а
Како мислите да доставимо храну Србима на КиМ? Са Марса или из литосфере? Како да стигне роба до њих?
Александар Вучић,
председник Србије, одбацујући наводе да је хуманитарна криза на северу КиМ лажна, „Политика“